Како избећи плаћање рачуна старијих од годину дана

У овом тексту даћемо приказ неколико чланака у којима су информације како да се понашате у ситуацији када добијете опомену или решење о извршењу због неплаћених рачуна за комуналне и сличне услуге. Један од разлога овог прилога је да ови чланци буду и на ћирилици. Пошто су неки чланци објављени пре више година они су само оквирна смерница за поступке имајући у виду да је било промене правних прописа на које се они позивају али је смисао поступања остао исти. Изворном тексту можете приступити на бази линка датом у тексту.
Презентирамо следеће текстове:

• Како избећи плаћање рачуна старијих од годину дана (са сајта Васељенска.ТВ)
• Кад рачуни застаревају? (Правни савети: Ви питате, Јелена Милићевић одговара)
• ЗАСТАРЕЛОСТ ПОТРАЖИВАЊА (Аутор: Мирјана Стојановић)
• Инфостан (проф. др Весна Ракић – Водинелић, деканица Правног факултета Универзитета Унион у Београду)
• Формулар за приговор
• Формулар за писмо

Како избећи плаћање рачуна старијих од годину дана (са сајта Васељенска.ТВ)

Београд – Имате неплаћене рачуне старије од годину дана, а желели бисте да их се решите? Сад је могуће да избегнете плаћање рачуна за струју, телефон и инфостан.

Весна Ракић Водинелић на сајту форум.мојеправо.нет у свом блогу детаљно објашњава како да се решите заосталих неплаћених рачуна.
Да бисте избегли плаћање рачуна за комуналије старијих од годину дана потребно је да урадите неколико ствари. Када је у питању застарели рачун за инфостан, период застаревања је годину дана.
Застарелост наплаћивања и потраживања регулисана је законом. Чланови 378 и 372 ЗОО јасно одређују да неплаћени рачуни застаревају за једну годину.
Овај период важи за следећа потраживања:
– Потраживање накнаде за испоручену електричну и топлотну енергију, плин, воду, за димничарске услуге и за одржавање чистоће, кад је испорука односно услуга извршена за потребе домаћинства.
– Потраживање радио-станице и радио-телевизијске станице за употребу радио-пријемника и телевизијског пријемника.
– Потраживање поште, телеграфа и телефона за употребу телефона и поштанских преградака, као и друга њихова потраживања која се наплаћују у тромесечним или краћим роковима.
– Потраживање претплате на повремене публикације, рачунајући од истека времена за које је публикација наручена.
– Застаревање тече иако су испоруке или услуге продужене.
Уколико добијете од суда решење о извршењу на основу веродостојне исправе одмах треба да напишете приговор. Приговор се шаље истом оном суду који је донео решење о извршењу  препорученом пошиљком, у два примерка, потписано од оног грађанина на кога гласи решење, објашњава Весна Ракић Водинелић на страници форум.мојеправо.нет.
Она у свом правничком блогу објашњава да застарелошћу престаје право захтевања испуњења обавезе.
Поверилац не може издејствовати наплату дуга уколико се дужник благовремено позове на застарелост, под условом да је застарелост и наступила.
Све информације о застарелости рачуна можете пронаћи ОВДЕ и ОВДЕ.
Објашњење проф др Весне Ракић Водинелић за застаревање рачуна за инфостан и формулар за приговор можете погледати ОВДЕ и ОВДЕ.
Телеграф

Кад рачуни застаревају? (Правни савети: Ви питате, Јелена Милићевић одговара)

Да, Ваши повериоци могу у било ком тренутку да покрену поступак принудне наплате свих својих потраживања пред надлежним судом.

Међутим, поверилац не може издејствовати наплату дуга уколико се дужник благовремено позове на застарелост, под условом да је застарелост и наступила, наравно.

Од четри законска рока за застарелост, за Вас је меродаван рок од годину дана који почиње да тече од дана када је доспело потраживање (тј. од момента када је истекао рок за добровољно испуњење обавезе – за плаћање рачуна).

Која потраживања застаревају за годину дана?

 - Комуналне услуге тј. накнаде за испоручену електричну и топлотну енергију, плин, воду, за димничарске услуге и за одржавање чистоће, кад је испорука односно услуга извршена за потребе домаћинства;

- Потраживање радио-станице и радио-телевизијске станице за употребу радио-пријемника и телевизијског пријемника;

- Потраживање поште, телеграфа и телефона за употребу телефона и поштанских преградака, као и друга њихова потраживања која се наплаћују у тромесечним или краћим роковима;

- Потраживање претплате на повремене публикације, рачунајући од истека времена за које је публикација наручена.

Рок за застарелост тече за сваки појединачан рачун посебно јер сваки рачун практично представља потраживање за себе.

Јавна предузећа која пружају горе наведене услуге могу да захтевају испуњење обавезе од дужника односно потрошача само уколико је рачун за пружене услуге достављен дужнику и уколико је истекао рок добровољно испуњење новчане обавезе означен на рачуну.

Првог дана по истеку означеног рока новчано потраживање даваоца услуге је доспело и рок застарелости је започео да тече.

Пример: Нисте платили рачун за струју из фебруара 2013. г.; рок за плаћање рачуна је био 15. април 2013. г.; поверилац већ од наредног дана, дакле од 16. априла 2013. г. може да захтева испуњење обавезе од дужника; застарелост наступа 16. априла 2014. г.

Санкција за повериоца који није на време тражио интервенцију суда при наплати својих потраживања, представља наступање застарелости на коју са друге стране изричито мора да се позове дужник у свом приговору на решење о извршењу.

Питање које Вам се можда поставља је да ли можете тражити повраћај плаћеног износа, сада када сте чули да је неко потраживање застарело?!

Не. Наиме, Ваша обавеза иако није “утужива”, наставља да егзистира као тзв. натурална обавеза коју можете добровољно испунити у било ком моменту те из тог разлога не можете тражити повраћај плаћеног износа јер сте фактички платили нешто што дугујете.

Истичемо наиме да рок од годину дана важи само уколико су наведене комуналне услуге пружане за потребе домаћинства, дакле уколико је дужник физичко лице.

Уколико је дужник правно лице (фирма) или самостални предузетник, рок за застаревање износи три године.

Шта када добијете решење о извршењу?

У року који је наведен у Решењу о извршењу, обично 5 дана, дужни сте да се у форми приговора на решење позовете на застарелост потраживања јер суд не води рачуна о застарелости по службеној дужности.

Интенција законодавца је да се свако на неки начин побрине за своја права. Поверилац да Вас тужи благовремено, а Ви да водите рачуна о томе који рачун кад застарева.

Шта значи прекид застарелости?

Прекид застарелости значи да застарелост почиње да тече изнова, а време протекло до тада се не урачунава у нови једногодишњи рок за застарелост. Прекид застарелости може наступити уколико дужник призна дуг или услед подизања тужбе и сваком другом повериочевом радњом предузетом против дужника - пред судом или другим надлежним органом, у циљу утврђивања, обезбеђења или остварења потраживања.

Признање дуга може се учинити не само изјавом повериоцу, или на пример потписивањем споразума о плаћању дуга, него и на посредан начин, као што су давање отплате, плаћање камате, давање обезбеђења.

Да ли опомена пред утужење и друга обавештења тог типа утичу на прекид застарелости односно да ли је то еквивалентно “подизању тужбе”?

Не! Опомене пред утужење, обавештења о укупном дугу, позиви на плаћање обавеза и сл. не утичу на прекид застарелости и не могу заменити нити надоместити званично обраћање суду.

Квалитетна и објективна информација захтева новац. Поштујте рад новинара и помозите опстанак слободног новинарства. Купите Сведок на киоску. 

ЗАСТАРЕЛОСТ ПОТРАЖИВАЊА (Аутор: Мирјана Стојановић)

Садржај:

1. Појам
2. Наступање застарелости
3. Воља уговорних страна
4. Специфичности
5. Застарелост и преклузија
6. Прекид и застој застарелости
7. Рокови застарелости
8. Застарелост у пракси

Појам

Застарелост је правни институт који представља протек времена у којем ималац неког права није вршио своје право у оквиру законом предвиђеног времена, услед чега губи могућност да своје право оствари принудним путем. Дакле, застарелост означава престанак права повериоца да, по протеку законом предвиђеног рока, принудним путем (путем државе односно, суда) захтева да дужник изврши своју обавезу. С обзиром да „немарни“ поверилац губи право на принудно остварење заштите, те како застарелост значи својеврстан вид санкције за „немарног“ повериоца који своје право није вршио у времену које му законодавац даје, нема ни обавезе дужника да по протеку застарног рока испуни своју обавезу: „Наступањем застарелости тужени више није дужан да изврши своју уговорну обавезу“ (Пресуда Вишег привредног суда у Београду, Пж. број 5810/01 од 24.10.2001. године).

Наступање застарелости

Застарелост наступа истеком последњег дана времена у којем је поверилац могао тражити од дужника испуњење обавезе. Почетак тока застарелости се, када се обавеза састоји у чињењу, везује за први дан након дана када је поверилац имао право да захтева испуњење обавезе, односно, уколико се обавеза дужника састоји у нечињењу, трпљењу или пропуштању, првог дана након што је дужник поступио супротно својој обавези. Време протекло у корист дужникових претходника се такође рачуна у време застарелости последњег дужника.

Воља уговорних страна

Стране у правном послу не могу мењати, продужавати или скраћивати рокове застарелости, нити се може уговорити да застарелост неће тећи неко време. Такође, дужник се не може одрећи застарелости пре него што протекне време одређено за застарелост али ће се писмено признање застареле обавезе, давање залоге или неког другог обезбеђења за застарело потраживање сматрати одрицањем од застарелости. С друге стране, уколико дужник испуни застарелу обавезу, чак и у случају да није знао да је обавеза застарела, нема право да захтева да му се врати оно што је дао.

Признање застареле обавезе мора бити изричито, што потврђује и пракса: „Признањем дуга прекида се застарелост само ако је изјава којом се дуг признаје јасна, одређена и безусловна и ако је потписан од стане овлашћених лица“ (Решење Вишег трговинског суда, Пж. 39/2008 од 26.2.2009. године).

Специфичности

Специфичност овог института се огледа у следећем:

Када постоји потраживање које је обезбеђено залогом или хипотеком, те протекне време потребно за застарелост, поверилац се из оптерећене ствари може намирити једино уколико ствар држи у рукама или ако је његово право уписано у одговарајући регистар. Међутим, застарела потраживања камата и других повремених давања се из оптерећене ствари не могу намирити.

Уколико главно потраживање застари, застарелости подлежу и споредна потраживања, као што потраживања трошкова, камата, плодова, уговорне казне.

Застаревају само релативна, не и апсолутна права. Застарелост је институт карактеристичан само за облигационе, релативне односе, те се о застарелости не може говорити на терену својине, службености, залоге и других стварних права, која су настала на темељу облигације, која су трајног карактера и не застаревају.

Застарелост и преклузија

У грађанском праву постоје две врсте рокова које изазивају највише недоумица: преклузивни рокови и рокови застарелости.

Преклузија. Преклузивни су они рокови који су изричито прописани законом и у оквиру којих се могу стећи одређена права (право захтевати од другог чињење, нечињење, трпљење или уздржавање од чега), али и по чијем се истеку неко право губи. То би значило да, уколико неко суду поднесе тужбу неблаговремено (а посебним прописима је прописан рок за подношење тужбе), дакле, по истеку тзв. преклузивног рока, тужба ће решењем суда бити одбачена. О овоме суд пази по службеној дужности, већ у фази претходног испитивања тужбе, те је ове рокове неопходно поштовати. Најзначајнији су рокови за подношење тужбе, жалбе, за повраћај у пређашње стање.

Застарелост. С друге стране, застарелошћу се, протеком времена, не гаси само право већ се гаси могућност да се то право оствари принудним путем, дакле губи се право на захтев у материјалном смислу. Само право и даље постоји, али више не као као цивилна облигација коју је могуће остварити путем суда, већ као натурална коју је могуће остварити једино уколико друга страна добровољно испуни своју обавезу. Управо истеком рока застарелости једна цивилна облигација постаје натурална. Међутим, како на ове рокове суд не пази по службеној дужности већ по приговору странке (дужника) у поступку, неопходно је, до закључења главне расправе, да се истакне приговор застарелости, како би суд пресудом одбио тужбени захтев. С друге стране, уколико дужник пропусти да истакне приговор и испуни обавезу, нема право да захтева повраћај датог по основу стицања без основа, јер основ, заправо, још увек постоји, па се такво плаћање сматра плаћањем дугованог.

Прекид и застој застарелости

Прекид подразумева ситуацију која настаје радњом повериоца или дужника, а има за последицу да се време које је протекло пре прекида не рачуна у законом предвиђени рок за застарелост, те застарни рок почиње тећи изнова после прекида. Застаревање које почиње тећи изнова после прекида, навршава се кад протекне онолико времена колико је законом одређено за застаревање које је прекинуто.

Радње које утичу на прекид застарелости јесу радње дужника и повериоца.

Тако су дужникове радње које прекидају застаревање следеће: признање или исплата дуга, давање обезбеђења, отплата камате од стране дужника.

Повериочеве радње које прекидају застаревање јесу: подношење тужбе односно предузимање било које друге радње пред судом или надлежним органом у циљу утврђивања, остварења или обезбеђења потраживања.

Повериочева радња се неће сматрати прекидом уколико одустане од подношења тужбе или предузимања радње, или уколико повериочева тужба или захтев буде одбачен или одбијен, или ако издејствована или предузета мера извршења или обезбеђења буде поништена. Међутим, уколико је тужба против дужника одбачена због ненадлежности суда или ког другог узрока који се не тиче суштине (меритума) ствари, па поверилац подигне поново тужбу у року од три месеца од дана правноснажности одлуке о одбацивању тужбе, сматра се да је застаревање прекинуто првом тужбом. Исто правило важи и за позивање у заштиту, и за истицање пребијања потраживања у спору, као и у случају кад је суд или други орган упутио дужнику да своје пријављено потраживање остварује у парничном поступку.

За прекид застаревања није довољно да поверилац само позове дужника писмено или усмено да обавезу испуни.

Сам ЗОО прописује рокове застарелости у случају прекида:

Застаревање прекинуто признањем од стране дужника почиње тећи изнова од признања,

Кад је прекид застаревања настао подизањем тужбе или позивањем у заштиту, или истицањем пребијања потраживања у спору, односно пријављивањем потраживања у неком другом поступку, застаревање почиње тећи изнова од дана кад је спор окончан или свршен на неки други начин,

Кад је прекид застаревања настао пријавом потраживања у стечајном поступку, или захтевом принудног извршења или обезбеђења, застаревање почиње тећи изнова од дана окончања ових поступака,

Ако је прекид настао признањем дуга од стране дужника, а поверилац и дужник су се споразумели да измене основ или предмет обавезе, ново потраживање застарева за време које је одређено за његову застарелост.

Застој спречава почетак тока застарелости из узрока које предвиђа сам закон, услед чега време потребно за застарелост не може почети да тече или уколико је већ започето, време престаје да тече. Након престанка околности/узрока који су довели до застоја, рок застарелости се наставља, а протекло време се урачунава у законом одређени рок застарелости.

Околности које утичу на застој застарелости се могу поделити на субјективне и објективне околности. Тако, код субјективних су те околности личне природе, па сам законодавац забрањује да се у току трајања личних односа одређена лица међусобно утужују (родитељи и деца за време трајања родитељског права, брачни другови за време трајања брака итд.). С друге стране, објективне околности би биле оне које се тичу опште немогућности да застарелост тече (ратно стање, непосредна ратна опасност, мобилизација, поплаве, пожари).  

 Закон о облигационим односима (у даљем тексту: ЗОО) прописује у којим то случајевима застаревање не тече:

А. За потраживања између одређених лица:

између брачних другова, за време трајања брака;

између родитеља и деце док траје родитељско право;

између штићеника и стараоца, као и органа старатељства, за време трајања старатељства и док не буду положени рачуни;

између два лица која живе у ванбрачној заједници, док та заједница постоји.

Б. За потраживања одређених лица:

за време мобилизације, у случају непосредне ратне опасности или рата у погледу потраживања лица на војној дужности;

у погледу потраживања која имају лица запослена у туђем домаћинству према послодавцу или члановима његове породице који заједно са њиме живе, све док тај радни однос траје.

Ц. За време постојања несавладиве препреке

Застаревање не тече за све време за које повериоцу није било могуће због несавладивих препрека да судским путем захтева испуњење обавезе.

Д. Специфичности када су у питању посебне категорије лица:

Малолетници и друга пословно неспособна лица - Застаревање према овим лицима тече, без обзира на то да ли имају законског заступника или не, али застарелост потраживања ових лица када су без заступника, не може наступити док не протекне 2 године од кад су постала потпуно пословно способна или од кад су добила заступника. Такође, уколико је за застарелост неког потраживања одређено време краће од 2 године, а поверилац је малолетник или неко друго пословно способно лице без заступника, застаревање тог потраживања почиње тећи од кад је поверилац постао пословно способан, или од кад је добио заступника.

Лица на одслужењу војног рока - Застарелост према лицу које се налази на одслужењу војног рока или на војној вежби не може наступити док не протекну 3 месеца од одслужења војног рока или престанка војне вежбе.

Рокови застарелости

Рокови застарелости су императивне природе, те их уговорне стране својом вољом не могу мењати. Наше право предвиђа општи и посебне рокове. Општи рок јесте онај у коме застаревају сва права осим уколико за нека права нису предвиђени посебни, краћи рокови застарелости. Општи рок износи 10 година. Посебни рокови јесу од  5, 3 и 1 година и предвиђа их како ЗОО, тако и други закони.

 А. Повремена потраживања и право из којег проситичу

Потраживање повремених давања (било да су споредна-камате или главна-издржавање) која доспевају годишње или у краћим временским размацима, застаревају за 3 године од доспелости сваког појединог давања,

Исто важи за ануитете којима се у једнаким унапред одређеним повременим износима отплаћују главница и камате, али не важи за отплате у оброцима и друга делимична испуњења,

Само право из кога проистичу повремена потраживања застарева за 5 година, рачунајући од доспелости најстаријег неиспуњеног потраживања после кога дужник није вршио давања,

Кад застари право из кога проистичу повремена потраживања, поверилац губи право да захтева како будућа повремена давања, тако и повремена давања која су доспела пре ове застарелости,

Право на издржавање одређено законом не може застарити (као што је, нпр. Породичним законом предвиђено на издржавање детета).

Б. Међусобна потраживања из уговора о промету робе и услуга

Међусобна потраживања правних лица из уговора о промету робе и услуга, као и потраживања накнаде за издатке учињене у вези с тим уговорима, застаревају за 3 године, с тим што застаревање тече одвојено за сваку испоруку робе, извршени рад или услугу.

Ц. Потраживање закупнине

Потраживање закупнине, било да се плаћа повремено, било у једном укупном износу, застарева за 3 године.

Д. Потраживање накнаде штете

Потраживање накнаде проузроковане штете застарева за 3 године од сазнања за штету и за лице које је штету учинило (субјективни рок) и у сваком случају ово потраживање застарева за 5 година од кад је штета настала (објективни рок),

Потраживање накнаде штете настале повредом уговорне обавезе застарева за време одређено за застарелост те обавезе.

Е. Потраживање накнаде штете проузроковане кривичним делом

Кад је штета проузрокована кривичним делом, а за кривично гоњење је предвиђен дужи рок застарелости, захтев за накнаду штете према одговорном лицу застарева кад истекне време одређено за застарелост кривичног гоњења,

Прекид застаревања кривичног гоњења повлачи за собом и прекид застаревања захтева за накнаду штете. Исто важи и за застој застаревања.

Ф. Потраживања утврђена пред судом или другим надлежним органима

Сва потраживања која су утврђена правноснажном судском одлуком или одлуком другог надлежног органа, или поравнањем пред судом или другим надлежним органом, застаревају за 10 година, чак и онда када закон иначе предвиђа краћи рок застарелости, с тим што сва повремена потраживања која проистичу из таквих одлука или поравнања и доспевају убудуће, застаревају у року предвиђеном за застарелост повремених потраживања.

Г. Једногодишњи рок застарелости

Потраживања која застаревају за 1 годину и код којих застаревање тече иако су испоруке или услуге продужене јесу:

Потраживање накнаде за испоручену електричну и топлотну енергију, плин, воду, за димничарске услуге и за одржавање чистоће, кад је испорука односно услуга извршена за потребе домаћинства,

Потраживање радио-станице и радио-телевизијске станице за употребу радио-пријемника и телевизијског пријемника,

Потраживање поште, телеграфа и телефона за употребу телефона и поштанских преградака, као и друга њихова потраживања која се наплаћују у тромесечним или краћим роковима,

Потраживање претплате на повремене публикације, рачунајући од истека времена за које је публикација наручена.

 Застарелост у пракси

У последње време овај институт у пракси изазива бројне недоумице, нарочито када су у питању правнички неуке странке. Највећи проблем задају једногодишњи рокови застарелости. Иако је много ситуација, издвојићемо само неке.

Комуналне услуге. Пружаоци комуналних услуга су повериоци чије право застарева за годину дана. Међутим, све чешће се дешава да ови повериоци дужницима, физичким лицима, шаљу опомене пред утужење или разна обавештења којима их позивају да плате дугове који су настале пре неколико година. Овде не треба заборавити да оваква обавештења не представљају радњу повериоца која прекида ток застарелости. Управо у оваквим ситуацијама, закон штити дужнике односно, кажњава ове немарне повериоце остављајући дужницима могућност позивања на застарелост. Оно што је неопходно јесте да дужник чији је дуг по основу комуналних, радио-телевизијских или поштанских услуга застарео, истакне приговор застарелости. Ово потврђује и бројна пракса: „Неосновано се изјављеном жалбом тужиоца указује да је првостепени суд застарелост требао да цени сходно одредбама члана 388. ЗОО, јер је тужилац туженог редовно опомињао уз сваки рачун на дуг, те је тиме спречен и прекинут ток рока застарелости. Потраживање накнаде за испоручену електричну енергију застарева за једну годину, када је испорука услуга извршена за потребе домаћинства. Наиме, у погледу застарелости, сходно члану 388. ЗОО, прописано је да се застаревање прекида подизањем тужбе и сваком другом повериочевом радњом предузетом против дужника пред судом или другим надлежним органом, ради утврђења, осигурања или остварења потраживања. Застаревање се прекида и кад дужник призна дуг. Како у конкретном случају тужени није дуг признао, већ је у току поступка истакао приговор застарелости потраживања, а тужилац није предузео никакву процесну радњу против туженог пред судом и другим надлежним органом ради наплате потраживања на име испоручене електричне енергије, то пре подношења тужбе у овом спору није ни прекинут ток рока застарелости, који у конкретном случају износи годину дана“ (Пресуда Вишег суда у Ужицу, Гж. 165/2010 од 22.2.2010. године).

РТВ претплата. Све чешће физичким лицима стижу опомене пред утужење за период од пре неколико година, у којем су позвани да плате дуг. И овде важи правило о једногодишњем року застарелости, те дужници не треба да признају овакав дуг, односно, неопходно је да благовремено истакну приговор застарелости. Да је код РТВ претплате применљив једногодишњи рок, потврђено је и у пракси: „Одредбом члана 378. став 1. тачка 2) ЗОО једногодишњи рок застарелости прописан је да потраживања радио станице, радио ТВ станице за употребу радио пријемника и телевизијског пријемника застаревају за годину дана, у коју врсту потраживања спада и претплата ТВ пријемника коју тужилац потражује тужбом. Правилан је закључак првостепеног суда да је, из тог разлога, неоснован навод тужиоца да се ради о повременим потраживањима, те да треба применити рок застарелости од три године. Из наведених разлога неоснован је жалбени навод тужиоца да је обавеза плаћања РТВ претплате утврђена Законом о радиофузији, те наведени закон не третира обавезу плаћања ТВ претплате као обавезу плаћања комуналне услуге. Напред цитирани члан 378. ЗОО не односи се само на потраживања по основу вршења комуналних услуга, како тужилац у жалби неосновано наводи, већ су таксативно набројане врсте потраживања, те се, поред осталих, у тачки 2) јасно наводи и претплата ТВ пријемника, што је основ подношења тужбе у конкретном случају" (Пресуда Привредног апелационог суда, Пж. 482/2012 од 20.4.2012. године)

Потраживања из радних односа и споразум о исплати заосталих зарада. Такође, проблем кој се често јавља када су у питању радно-правни односи јесте у вези са потраживањем заосталих зарада. Закон о раду прописује да „сва новчана потраживања из радног односа застаревају у року од 3 године од дана настанка обавезе”. Често послодавци са запосленима закључују својеврсне споразуме о неисплаћеним, заосталим, зарадама, којима се обавезују да ће неисплаћене зараде исплатити у неком будућем периоду. На овај начин послодавци сматрају да су себе заштитили институтом застарелости, те у споровима истичу приговор застарелости. Међутим, пракса свакако стоји на другачијем становишту, те се сачињен споразум има сматрати признањенм дуга, што доводи до прекида застарелости и самим тим, отпочињања новог рока: „Закључењем споразума о регулисању међусобних односа у вези неисплаћених зарада послодавац је учинио писмено признање дуга и тиме учинио прекид застарелости, тако да није протекао трогодишњи рок предвиђен чланом 196. Закона о раду за исплату заосталих зарада, а у вези члана 392. став 6. Закона о облигационим односима“ (Пресуда Окружног суда у Нишу, Гж. 1 771/2009 од 10.7.2009. године).

Инфостан (проф. др Весна Ракић – Водинелић, деканица Правног факултета Универзитета Унион у Београду)

Прилози:

• Формулар за приговор
• Формулар за писмо

Ових дана готово 200.000 домаћинстава у Београду добило је уплатнице Инфостана на којима је исписан наводни износ дуга домаћинства према овом јавном предузећу. Мени је предочена једна оваква уплатница

Процитај

О чему је реч, није сасвим једноставно утврдити када се чују нејасна и немушта (а могла би се употребити и знатно тежа реч ) објашњења Инфостанових експерата. Појавио се и градоначелник са великодушном понудом да ће се свима који измире своје обавезе закључно са 2008. годином „опростити камата“, као и да ће грађани моћи да изјаве своје жалбе, на разним местима – није јасно на којим. У међувремену велики број узнемирених људи чека пред шалтерима Инфостана, а данас је, кажу, још већи број људи чекао у Четрвртом општинском суду у Београду.

Шта грађани који добију овакве посланице Инфостана треба да чине (или да не чине) – већ је одредио законодавац у Закону о облигационим односима ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93).

Овако упућена уплатница (даље ћу је називати: претећа уплатница) је, као што се види, нејасна. Помињу се неисплаћене обавезе у периоду од 1999 – 2008. године. Такође, на уплатници се напомиње да постоје решења о дозволи извршења, без ознака суда, броја предмета и датума доношења.

О чему се ради?

1. У огромном броју случајева, у питању су застарела потраживања, тј. она која поверилац (Инфостан) не може остварити. Опште правило о застарелости садржано је у чл. 360 Закона о облигационим односима (ЗОО), који гласи:

„(1) Застарелошћу престаје право захтевати испуњење обавезе.

(2) Застарелост наступа кад протекне законом одређено време у коме је поверилац могао захтевати испуњење обавезе.

(3) Суд се не може обазирати на застарелост ако се дужник није на њу позвао.“

Застарелост у сваком правном поретку, па и нашем, почива, поред осталих и на следећој идеји: поверилац (овде: Инфостан) може да тражи извршење обавезе дужника (овде: грађанин) у одређеном времену, а протеком тог времена наступа застарелост, као једна врста „санкције“ због занемаривања вршења и остварења права Инфостана. Обавеза дужника (грађанина) према повериоцу (Инфостану) постоји, али Закон овлашћује дужника да одбије испуњење обавезе, јер је застарелост наступила. Другим речима, дужник (грађанин), кад добије овакву посланицу од Инфостана, или кад (ако) добије тужбу или кад (ако) добије решење о извршењу на основу веродостојне исправе треба само кратко да одговори да је његова обавеза према повериоцу (Инфостану) застарела и да одбија испуњење обавезе.

2. Као што се из копиране уплатнице види, Инфостан се позива на неизвршене обавезе од 1999. до 2008. године. Кад почиње тећи рок застарелости, казује чл. 361 ст. 1 ЗОО:

„Застарелост почиње тећи првог дана после дана кад је поверилац имао право да захтева испуњење обавезе, ако законом за поједине случајеве није што друго прописано.“

Грађани се из својих уобичајених уплатница могу уверити кад доспева свака месечна обавеза: за претходни месец (на пример март) обавеза доспева за наплату последњег дана у наредном месецу (30. априла). То је дан доспелости и од њега се рачуна застарелост плаћања обавеза за сваки конкретан месец.

Колики је рок застарелости обавеза грађанина према Инфостану? На ово питање одговарају чланови 378 и 372 ЗОО.

Члан 378 ЗОО гласи:

(1) Застаревају за једну годину:

1) потраживање накнаде за испоручену електричну и топлотну енергију, плин, воду, за димничарске услуге и за одржавање чистоће, кад је испорука односно услуга извршена за потребе домаћинства;

2) потраживање радио-станице и радио-телевизијске станице за употребу радио-пријемника и телевизијског пријемника;

3) потраживање поште, телеграфа и телефона за употребу телефона и поштанских преградака, као и друга њихова потраживања која се наплаћују у тромесечним или краћим роковима;

4) потраживање претплате на повремене публикације, рачунајући од истека времена за које је публикација наручена.

(2) Застаревање тече иако су испоруке или услуге продужене.

Кад грађанин погледа раније уобичајене уплатнице Инфостана видеће да оне обухватају неколико ставки: осигурање, накнаду за грађевинско земљиште, за изношење смећа, за грејање, за воду, за заједничку електричну енергију, за одржавање зграде и за еколошку заштиту. Такође, грађани који су каснили са извршавањем својих обавеза, наћи ће и ставку која представља обрачунату камату због ранијих кашњења. Све наведене ставке, које представљају део укупног месечног дуговања Инфостану, изузев накнада за грађевинско земљиште и накнаде за еколошку заштиту,застаревају у року од једне године од дана када је обавеза грађанина доспела. Другим речима, накнада за фебруар 1999. године, која је доспела 31. марта 1999. године застарела је још 31. марта 2000. године.

Накнаде за грађевинско земљиште и за еколошку заштиту, као што се види, нису изричито обухваћене у чл. 378 ст. (1) тач. 1. Неки сматрају да и за ове накнаде важи исти рок застарелости као и за остале, тј. једну годину. По другим мишљењима, ове две ставке – за грађевинско земљиште и за еколошку заштиту, застаревају по режиму застарелостии регулисаном у чл. 372 ст 1 ЗОО, који гласи:

„Потраживања повремених давања која доспевају годишње или у краћим одређеним размацима времена (повремена потраживања), па било да се ради о споредним повременим потраживањима, као што је потраживање камата, било да се ради о таквим повременим потраживањима у којима се исцрпљује само право, као што је потраживање издржавања, застаревају за три године од доспелости сваког појединог давања.“

Дакле, делови дуговања Инфостану који се односе на грађевинско земљиште и еколошку заштиту у најгорем случају застаревају у року од три године од дана доспелости. Другим речима, сва потраживања Инфостана према грађанима која су доспела 31. јануара 2006. године застарела су. Потраживања Инфостана према грађанину која се односе на осигурање, изношење смећа, грејање, воду, заједничку електричну енергију и одржавање зграде, а која су доспела 31. јануара 2008. године,застарела су.

3. Да ли се застарелост главног дуга, односи и на камате? Ово питање је важно и због тога што нам је градоначелник обећао да ће камате опростити. На ово питање одговара чл. 369 ЗОО:

„Кад застари главно потраживање, застарела су и споредна потраживања, као што су потраживања камата, плодова, трошкова, уговорне казне.“

Одговор је јасан, кад застари главни дуг, застарела је и камата. И нико ту нема шта да нам опрашта. Ако главни дуг застарева за једну годину, за једну годину застарева и камата. Ако главни дуг застарева за три године, за три године застарева и камата. Рок доспелости камате (од кога се рачуна застарелост) почиње тећи истог дана када и рок доспелости главног дуга. На претећим уплатницама износи су тако високи, управо зато што је у њих урачуната и камата за коју Инфостан сматра да му грађани дугују, а градоначелник хоће да опрости. Напомињем да је та камата урачуната на камату онима који су у ранијем периоду каснили са уплатама Инфостану. А, зарачунавање камате на камату је забрањено, изузев кад је суду поднесен захтев за исплату камате (чл. 279 ЗОО).

4. Шта се дешава кад грађанин испуни застарелу обавезу? ЗОО, у чл. 367 предвиђа:

„Ако дужник испуни застарелу обавезу, нема право захтевати да му се врати оно што је дао, чак и ако није знао да је обавеза застарела.“

Дакле, ако грађанин испуни обавезу према Инфостану и кад је та обавеза застарела, макар грађанин и био у заблуди, тј. макар и није знао за застарелост, не може од Инфостана тражити назад оно што је на име застареле обавезе платио.

5. Да ли Инфостан и/или други надлежни покушавају да нас грађане доведу у заблуду у погледу рока застарелости потраживања? Судећи не само по изјавама, већ и по садржини претеће уплатнице, они покушавају да доведу грађане у заблуду. Наиме, на претећој уплатници помињу се решења о дозволи извршења, без ознаке суда, броја предмета и датума. Такође, Инфостанови експерти су нас уверавали да су против оних који не извршавају своје обавезе покретани судски поступци, али је портпарол Четвртог општинског суда, као надлежног, ово оспорио. Зашто се помињу решења о дозволи извршења? Да је Инфостан поступао као савесно и одговорно јавно предузеће, он би водио уредан попис грађана који нису на време исплатили своје обавезе. Пошто наведена потраживања застаревају у релативно кратким роковима (једна година за већину ставки, три године, за неке од њих), Инфостан је морао, да би спречио застарелост, да пре истека рока застарелости поднесе било тужбу, било предлог за извршење на основу веродостојне исправе. По чл. 388 ЗОО:

Застаревање се прекида подизањем тужбе и сваком другом повериочевом радњом предузетом против дужника пред судом или другим надлежним органом, у циљу утврђивања, обезбеђења или остварења потраживања.

Пракса је да Инфостан готово никад не подноси тужбе, већ по правилу подноси предлоге за извршење на основу веродостојне исправе, који такође прекидају рок застарелости. У великој већини случајева у којима су упутили претеће уплатнице, Инфостан то није учинио, тј. није поднео ни тужбу ни предлог. Да је једно од ова два средства поднесено, бар неки грађанин би их морао примити. А, није. Нити се у претећим уплатницама уопште помињу, као што сам више пута нагласила, бројеви предмета, суд, нити датум доношења решења о извршењу. Зашто то Инфостан чини? Па, због следеће одредбе ЗОО, садржане у чл. 379:

„(1) Сва потраживања која су утврђена правноснажном судском одлуком или одлуком другог надлежног органа, или поравнањем пред судом или другим надлежним органом, застаревају за десет година, па и она за која закон иначе предвиђа краћи рок застарелости.

(2) Међутим, сва повремена потраживања која проистичу из таквих одлука или поравнања и доспевају убудуће, застаревају у року предвиђеном за застарелост повремених потраживања.“

Инфостан покушава да нас грађане убеди да су наша потраживања неком судском одлуком, која нема назив суда, број ни датум, већ правноснажно утврђена, па да зато не застаревају у краћим роковима од једне односно од три године, већ у року од 10 година, те да и данас морамо платити за потраживања која су доспела, на пример 31. јануара 1999. године. У том циљу, на полеђини претеће уплатнице нуде неки модел поравнања. А, ако модел поравнања, грађанин потпише, сматраће се да је писмено признао дуг. Шта Закон каже о писменом признању дуга? Чл. 366 ЗОО:

(1) Писмено признање застареле обавезе сматра се као одрицање од застарелости.

(2) Исто дејство има давање залоге или ког другог обезбеђења за застарело потраживање.

Дакле, ако грађанин потпише ово претеће поравнање, писмено је признао већ застарелу обавезу, чиме се одрекао застарелости и његова застарела обавеза, постаје утужива. Очигледно је да је идеја: ко се „прими“, наплатићемо!

6. Шта чинити кад добијете претећу уплатницу? Свакако не треба чекати у Инфостану нити у Четвртом општинском суду. Не треба платити ништа на основу претеће уплатнице, не треба потписати никакво поравнање које Инфостан нуди, не треба упућивати молбе или жалбе градоначелнику. Грађанин може да се определи за један од два начина понашања:

(а) Да не чини ништа, дакле да не плаћа, не потписује поравнања, да не нуди своје признанице као доказ (ако их уопште има за свих последњих 10 година), да не чека, не моли, не жали се. Дакле, дословно да не уради ништа. Остаје да чека да види да ли ће Инфостан покушати било да поднесе тужбу, било предлог за извршење. Ако грађанин добије од суда решење о извршењу на основу веродостојне исправе (које мора бити уручено лично, са доставницом), одмах треба да напише приговор (приложено горе). Приговор се шаље истом оном суду који је донео решење о извршењу (углавном Четврти општински суд у Београду), препорученом пошиљком, у два примерка, потписано од оног грађанина на кога гласи решење.

(б) Грађанин може, ако жели да обесхрабри нечасне намере Инфостана, да, не чекајући тужбу или решење о извршењу, препоручено упути Инфостану писмо (приложено горе).

Формулар за приговор

_____________ општинском суду у Београду

11... Београд, ул. _______________________ бр.

ИЗВРШНИ ПОВЕРИЛАЦ: ЈКП „Инфостан“, Београд, Данијелова 33

ИЗВРШНИ ДУЖНИК: (уписати име и презиме)____________________________, 11... Београд,

ул. ______________________________________ бр.

На основу чл. 12 и чл. 21 Закона о извршном поступку, изјављујем

П Р И Г О В О Р

против решења о извршењу на основу веродостојне исправе, које је донео ___________ општински суд у Београду, број _______________, од _______________ године и побијам наведено решење У ЦЕЛИНИ.

Наведеним решењем, извршни дужник је обавезан да плати износ од укупно ___________ динара, са каматом до дана намирења.

Сва потраживања извршног повериоца према извршном дужнику застарела су, на основу чл. 378 ст. 1 Закона о облигационим односима на дан __________________ године, па извршни дужник истиче приговор застарелости и изјављује да, због застарелости, неће измирити обавезе из веродостојне исправе.

На основу изнесеног, предлажем Суду да стави ван снаге наведено решење о извршењу и укине спроведене радње, као и да одреди расправљање о предмету као да је изјављен приговор против платног налога.

Формулар за писмо

ЈКП ИНФОСТАН

11000 Београд, Данијелова 33

Предмет: Уплатница ЈКП Инфостан,

број уплатнице:_________________, на

име_________________ из Београда, ул. _______________ бр.____

Упутили сте ми уплатницу број ____________________________, на име _______________________, из Београда, ул. ____________________, бр. __________________, која је примљена дана ____________________.

На основу ове уплатнице тражите од мене да исплатим износ од укупно __________________ динара.

У уплатници се позивате на наводна решења о дозволи извршења, без навођења суда који их је донео, броја предмета и датума доношења. Изјављујем да ниједно решење о дозволи извршења у којем би Инфостан био наведен као извршни поверилац, нисам примио (примила). Своје обавезе према Инфостану сам извршио (извршила).

Сва потраживања Инфостана према мени, доспела до 31. јануара 2008. године су застарела. Истичем приговор застарелости, у смислу чл. 360 ст. 3 Закона о облигационим односима и изјављујем да застареле обавезе према Инфостану нећу измирити, као и да ћу приговор застарелости истаћи у судском поступку, ако тај поступак будете покренули.

Београд,_________ године

___________________________________

(Име и презиме, адреса)

(Потпис)