понедељак, 26. децембар 2011.

"Млади хоће посао" - акција Омладине ДСС Смедеревс...


    • Када: субота 31.12.2011.
    • Време: Од 11:00 пре подне до 12:00 по подне
  • Где
    : Трг хероја, Смедеревска Паланка
Опис:
Омладина Демократске странке Србије у Смедеревској Паланци организује кампању под називом "Млади хоће посао!" која ће почети 24. децембра 2011. на Тргу хероја у Смедеревској Паланци.

Како су многи подаци о неславном положају Србије скренули пажњу јавности, Омладина ДСС ј е урадила анализу постојећег стања и дошла до забрињавајућих података о положају младе популације у Србији. Подаци говоре да Србију жели да напусти око 75% младих, да Србија има највећи "одлив мозгова" у Европи, а да четвртина младих ради послове за које је потребна нижа стручна спрема од оне коју поседују. Алармантно је и то да је удео младих у укупној незапослености порастао за око 17% у последње 3 године, док се за исти период стопа незапослености повећала за више од 26%.
Будући да су ово проблеми који највише брину младе у Србији, Омладина ДСС је, у консултацији са експертима, израдила предлог мера, које држава Србија треба да спроведе, како би се положај младих поправио. Ове мере ће ОДСС, кроз кампању "МЛАДИ ХОЋЕ ПОСАО", и разговор с грађанима, промовисати и предложити младим, али и свим осталим грађанима Србије.

"Млади хоће посао" - акција Омладине ДСС Смедеревска Паланка

субота, 24. децембар 2011.

Предизборне активности: Почетак изградње улице Краља Петра I

Ове недеље почели су радови на изградњи улице Краља Петра у оба правца заједно са тротоарима. 
Локална самоуправа на челу са Демократском странком је препознала улицу Краља Петра I као развојни приоритет општине а све политичке странке и одборници владајуће коалиције посвећени одрживом развоју Смедеревске Паланке су подржали ову иницијативу уз издвајање 60 милиона динара. 
Једна од потврда исправности изабраног развојног приоритета је и учвршивање партнерства између Демократске странке, Либерално демократске партије и Социјалдемократске партије које је потврђено потписивањем предизборне коалиције на локалном нивоу. Тиме је пружена снажна подршка развојном приоритету који је водећа политичка партија локалне самоуправе препознала и која је окупила и странке које тренутно нису у власти и које сматрају да треба подржати промовисани развојни правац. Можемо очекивати окупљање и подршку и других странака које деле сличне вредности и које су посвећене развоју паланке на тај начин. 
Избори су близу и треба грађане убедити да актуелна власт Паланке хоће и може. Локална власт је храбро иступила и рекла историјско ОВАКО МОРА. Приоритети су пажљиво изабрани и свако од нас се може лично уверити у њихову исправност. То што неки грађани у неким другим улицама гунђају да баш њихова улица треба да буде изграђена није препрека. И они ће лећи на руду када виде ову приоритетну улицу изграђену. Стање улице је очигледно лоше о чему се сваки добронамеран грађанин може лично уверити. Локална власт је пажљиво размислила када је баш ту улицу изабрала за изградњу у овим кризним временима.  
Да ли ће овај и слични приоритети убедити грађане да гласају за представнике актуелне власти видећемо наредне године.
Искуство говори да ће локална власт проћи сагласно уверењу грађана да је добро радила. 
Корисни линкови:

Профили странака: Нова Србија

Пун назив странке: Нова Србија
Скраћени назив: НС
Председник странке: Велимир Илић
Потпредседници странке:
  • Дубравка Филиповски
  • Велимир Станојевић
  • Драган Јовановић
  • Др Јован Томић
  • Проф. др Јован Марић
  • Др Бранко Јоцић
Оснивач странке: Велимир Илић
Датум оснивања: 1998.
Боје: црвена-плаба-плава
Званични web сајт: http://www.nova-srbija.org


Нова Србија је основана 1998. године у Чачку. Господин Велимир Илић је на првој оснивачкој скупштини једногласно је изабран за председника странке. Штаб странке био је Чачак, један од првих слободних градова у Србији. Нова Србија је један од оснивача Савеза за промене, као и коалиције ДОС- једине снаге која је успела да одобри режим Слободана Милошевића. 1996. године г-дин Велимир Илић је изабран за председника СО Чачак. Председништво Нове Србије чине председник Велимир Илић, потпреседници: др Јован Томоћ, Проф. др. Јован Марић, Велимир Станојевић, др Бранко Јоцић, Дубравка Филиповски, Драган Јовановић, потом генерални секратар Срђан Спасојевић,председник Извршног одбора Мирослав Маркићевић ,као и шефови Посланичких клубова Нове Србије и потпарол Нове Србије.

Профили странака: Заједно за Шумадију


Пун назив странке: Заједно за Шумадију
Скраћени назив: ЗЗШ
Председник странке: Верољуб Стевановић
Потпредседници странке:

  • Славица Савељић
  • Саша Миленић
  • Небојша Васиљевић
  • Бранко Лазовић
Оснивач странке: Верољуб Стевановић
Датум оснивања: 2. мај 2009. године
Боје: плава
Званични web сајт: http://www.zajednozasumadiju.com/
Заједно за Шумадију је основана 2. маја 2009. године на оснивачком конгресу у Крагујевцу. Оснивачи странке су Политичка организација Заједно за Крагујевац и низ локалних и регионалних политичких група грађана, покрета, партија из централне Србије. Заједно за Шумадију своје корене има и у бившој Коалицији Заједно за Крагујевац коју су 1996. године формирали градски одбор СПО,ДС и ГСС. Почетком 2005. године из СПО-а бивају искључени чланови Градског одбора у Крагујевцу који одмах са представницима Шумадијске народне странке (ex НДС-а) врше измену уговора који је потписан пред изборе 2004. године са Шумадијским културним центром и Градским одбором Социјалдемократа у Крагујевцу. Измена овог уговора претходи прерастању Заједно за Крагујевац у политичку странку која је регистрована фебруара 2008. године и из ње израста Заједно за Шумадију.
Програмскa начела: децентрализација, регионализација Србије,њен убрзани економски развој и укључивање у евроатлантске интегративне токове ( ЕУ и НАТО). ЗАЈЕДНО ЗА ШУМАДИЈУ је по свом програмско- идеолошком одређењу странка либералне деснице и њени политички циљеви се налазе у програмском документу под називом: Начело. Пријатељи странке су н e мачка CSU , британски конз e рвативци , Г 17 ПЛУС.... ЗАЈЕДНО ЗА ШУМАДИЈУ је једна од партија оснивача УРС ( Уједињених региона Србије)

понедељак, 19. децембар 2011.

Потписан је коалициони споразум између ДС, ЛДП И СДП

У Смедеревској Паланци је 19. децембра потписан је коалициони споразум између Демократске странке, Либерално демократске партије и Социјалдемократске партије Србије ради учешћа на локалним изборима који се очекују 2012.


Буџет општине Смедеревска Паланка за 2012.

Буџет општине Смедеревска Паланка за 2012.
Законом о буџетском систему (''Службени гласник РС'', бр. 54/2009, 73/2010 и 101/2010), чланом 42. став 4. предвиђено је да орган Управе надлежан за финансије, нацрт буџета доставља извршном органу и упознаје грађане са  истим.

 Нацрт буџета за 2012.годину је урађен према планираним и извршеним приходима и расходима за 2011.годину увећан за приходе који се пројектују на основу измена и допуна Закона о финансирању локалне самоуправе и макроекономских показатеља објављених на сајту Министарства финансија.
Детаље и Нацрт Одлуке о буџету Општине Смед.Паланка за 2012. погледати овде.
Нацрт буџета општине Смедеревска Паланка за 2012. Образложење нацрта буџета општине Смедеревска Паланка за 2012.

Профили странака: Покрет Двери – За живот Србије

dveri pokret za zivot srbije Pokret Dveri   Za život Srbije



Пун назив странке: Српски сабор Двери
Политички назив: Двери – Покрет за живот Србије
Истакнути чланови:

Датум оснивања: 27. јануар 1999. године
Боје: црвено, плаво
Званични web сајт: http://www.dverisrpske.com
Српски сабор Двери је организација која је основана 27. јануара 1999. године, на Савиндан од стране студената србистике Филолошког факултета у Београду. До овог датума, “Двери” су постојале као студентски часопис, да би касније “Двери” постао покрет. “Двери” су покрет без вође, а главни орган покрета је Управни одбор кога чине Бошко Обрадовић, Бранимир Нешић, Владан Глишић и Данило Тврдишић. 10. фебруара 2011. године Српски сабор Двери је званично објавио улазак у политику и излазак на предстојеће парламентарне изборе. 
Темељи Покрета за живот Србије су дела оних домаћих и светских интелектуалаца и духовника на којима су генерације наших активиста одрастале и на којима су се формирали наши ставови о битним друштвеним, културолошким и политичким питањима.
У том смислу, овај избор прекорачује ограниченост постојећих политичких идеологија, јер је 20. век показао њихову погубност по судбину српског народа.
Такође, њихово истицање показује нашу трајну везаност за подручје из кога смо, пре више од 10 година, поникли: духовност, православну, и културу.

Профили Странака: Либерално демократска партија

ldp novi logo preokret Liberalno demokratska partija

Пун назив странке: Либерално демократска партија
Скраћени назив: ЛДП
Председник странке: Чедомир Јовановић
Заменик председника: Ненад Милић
Оснивач странке: Чедомир Јовановић
Датум оснивања: 05. новембар 2005. године
Боје: црвена, љубичаста
Званични web сајт: http://www.ldp.rs/
Либерално демократска партија је основана 05. новембра 2005. године у Београду. Оснивачка скупштина странке је одржана у београдском Дому омладине, а за чланове председништва на оснивачкој скупштини су изабрани Бранислав Лечић, Ненад Прокић, Никола Самарџић и Ђорђе Ђукић.
Ова странка је настала из Либерално-демократске фракције Демократске странке, а за првог председника странке је изабран Чедомир Јовановић који је и даље на тој функцији.
2007. године Грађански савез Србије се стопио са Либералном демократском партијом и том приликом је Наташа Мићић изабрана за потпредседницу странке, а Весна Пешић за председницу Политичког савета.
Либерално демократска партија има 12 посланика у Парламенту Србије.

Профили странака: Српски покрет обнове

srpski pokret obnove spo Srpski pokret obnove

Пун назив странке: Српски покрет обнове
Скраћени назив: СПО
Председник странке: Вук Драшковић
Председник избршног одбора: Милош Жикић
Оснивач странке: Вук Драшковић
Датум оснивања: 14. марта 1990. године
Боје: црвена, плава, бела
Званични web сајт: http://www.spo.org.rs

Српски покрет обнове је национална странка десног центра, либералних, грађанских, хришћанских и демократских опредељења. СПО је за монархистички облик државног уређења.
Основан: 14. марта 1990. године у Београду, удруживањем Српске народне обнове и Српског слободарског покрета
Изборни резултати: На првим вишестраначким парламентарним изборима за Скупштину Србије после Другог светског рата, децембра 1990. СПО је добио 19 посланика. У Скупштини Србије је 250 посланика.
На парламентарним изборима децембра 1992. СПО је наступио у коалицији ДЕПОС (Демократска странка Србије и Нова демократија) која је освојила 50 посланичких места, од чега је СПО-у припало 26 посланика.
На парламентарним изборима децембра 1993. СПО је наступио у коалицији ДЕПОС (Нова демократија и Грађански савез Србије) која је добила 45 посланика, од чега је СПО-а добио 37.
На парламентарним изборима септембра 1997. године СПО је добио 45 посланика.
На парламентарним изборима децембра 2000. године СПО је добио 3,3 посто гласова и није постао парламентарна странка.
На парламентарним изборима децембра 2003. године СПО је наступио у коалицији са Новом Србијом и од 22 мандата колико је припало коалицији, СПО је освојио 13 посланичких места.
На парламентарним изборима јануара 2007. године СПО је добио 3,8 посто гласова (136.000 гласова) и није ушао у парламент.
У мају 2008. године СПО је учествовао на изборима за Народну скупштину Републике Србије у оквиру коалиције „За европску Србију“, која је освојила 38,75% гласова, а СПО-у су припала четири посланичка места.
Учешће СПО у Владама Србије: СПО је први пут дао своје представнике у Влади СР Југославије јануара 1999. године, када су СПО-у припала три министарска и једно потпредседничко место. Потпредседник Владе Вук Драшковић разрешен је априла 1999, после чега су и сви министри из СПО поднели оставке.
СПО је партиципирао у прелазној влади Србије, формираној октобра 2000. године, када је дао трећину министарских места. Ова влада је потрајала до јануара 2001. године.
Марта 2004. године СПО је у Влади Србије добио министарства за трговину, туризам и услуге, за дијаспору и за културу. Председник Странке Вук Драшковић изабран је маја исте године за министра спољних послова Србије и Црне Горе, а од маја 2006. године обављао је функцију првог министра спољних послова независне Србије. Представници СПО били су у Влади Србије до маја 2007. године. Јула 2008. године, за министра за дијаспору у Влади Србије изабран је потпредседник СПО мр Срђан Срећковић. 

недеља, 18. децембар 2011.

Адресар огранака политичких странака у Смедеревској Паланци

У току је израда адресара политичких странака које делују на територији Смедеревске Паланке. Подаци су јавно доступни на веб адреси. Пошто су подаци прикупљани преко Интернета са сајтова појединих странака они нису потпуни. Моле се заинтересована лица да на адресу palankaonline@gmail.com доставе исправке.
Сарадња на овом блогу је могућа попуњавањем упитника на адреси.

Профили странака: Социјалдемократска партија Србије

socijaldemokratska partija srbije sdp Socijaldemokratska partija Srbije
Пун назив странке: Социјалдемократска партија Србије
Скраћени назив: СДП
Председник странке: Расим Љајић
Председник извршног одбора: Бранко Гогић
Оснивач странке: Расим Љајић
Датум оснивања: 12. децембар 2009. године
Боје: црвена
Званични web сајт: http://www.sdpsrbije.org.rs/
Социјалдемократска партија Србије је политичка странка у Републици Србије. Програм Социјалдемократске партије Србије усвојен је на Конгресу одржаном 12. децембра 2009. године у Београду. Она нема представника у Народној скупштини, оснивач и председник странке је министар за рад и социјалну политику и шеф Координационих тимова за сарадњу Хашким трибуналом и за Југ Србије, оснивач и дугогодишњи лидер Санџаске демократске партије, Расим Љајић. Статутом Социјалдемократске партије Србије уређен и утврђен је назив, знак, седиште, циљеви, начини информисања чланова, облици организовања и управљања, органи управљања, начини њиховог избора и опозива, трајање мандата, средства за рад, као и сва остала релевантна питања значајна за чланство и рад Странке. Социјалдемократска партија Србије је странка левог центра-социјалдемократске оријентације, и представља скуп слободних, равноправних и одговорних чланова који заједничким снагама делују у циљу остваривања прецизираних циљева странке.

Профили странака: Демократска странка

demoktarska stranka 300x139 Demokratska stranka
Пун назив странке: Демократска Странка
Скраћени назив: ДС
Председник странке: Борис Тадић
Заменик председника: Драган Ђилас
Оснивач странке: Драгољуб Мићуновић
Датум оснивања: 3. фебруар 1990. године
Боје: плаво – жуте
Званични web сајт: http://www.ds.org.rs
Демократска странка је првобитно основана 16. фебруара 1919. године у Сарајеву, а њен први лидер је био Љубомир Давидовић. Ова странка је била веома утицајна у животу Краљевине Југославије, а на изборима је увек била у врху освојених гласова. Међутим на власти је успела да буде тек нешто мање од годину дана и то 1919. и 1924. године. 1940. Љубомир Давидовић умире, а лидер ДС-а постаје Милан Грол.
1945. године, након Другог светског рата, Комунистичка партија Југославије је забранила рад свима странкама, па је и Демократска странка тако нестала из политичког живота Југославије.
11. децембра 1989. године група интелектуалаца је одржала конференцију за новинаре на којој је најавила поновно формирање Демократске странке иако за то још није постојао законски основ. 3. фебруара 1990. године стекли су се сви услови за поновно оснивање странке, а за њеног председника је изабран Драгољуб Мићуновић. ДС учествује на првом антивладином протесту. Децембар 1990. одржавају се и први вишестраначки избори на којима ДС осваја седам мандата.
1992. године из странке иступа Војислав Коштуница који формира Демократску странку Србије.
1994. године за новог лидера странке изабран је Зоран Ђинђић.
У лето 1996. године, ДС формира коалицију заједно са СПО,ГСС и ДСС на којима учествују на савезним изборима. Коалиција “Заједно” осваја победу на локалним изборима у више градова, након чега су наступиле демонстрације на улицама Београда и других већих градова због непризнавања пораза актуелне владе. Режим је почетком 1997. под притиском запада признао победу опозицији.
У јануару 2000. године створена је коалиција Демократске опозиције Србије(ДОС) састављена од укупно 18 странака. Најаче странке у овој коалицији су биле Српски покрет обнове и Демократска странка. СПО је одлучио да напусти ту коалицију исте године, а 24. септембра кандидат ДОС Војислав Коштуница је победио на вандредним изборима за председника.
5. октобра организовани су митинзи, а народ је на силу заузео све важније државне институције и довео ДОС на власт. Ову победу је након тога потврдио и Уставни суд.
23. децембра 2000. године Демократска опозиција Србије је на изборима за Скупштину Србије освојила двотрећинску већину у парламенту, а за новог председника Владе Србије изабран је Зоран Ђинђић. У августу 2001. ДСС напушта ДОС и републичку Владу што је означило велику криту у владајућој коалицији, међутим Зоран Ђинђић је успео да сачува већину у Скупштини али и коалицију.
12. марта 2003. године председник Демократске странке и премијер Србије, Зоран Ђинђић је убијен. Главни одбор именује Зорана Живковића за новог председника странке, до избора, а он постаје и председник српске Владе.
У јесен 2003. се распада ДОС и Влада губи већину у скупштини. Демократска странка на вандредним парламентарним изборима 28. децембра наступа самостално и осваја 37 посланичких места. Међутим не улази у Владу, коју су формирали ДСС,G17+,СПО,НС и СПС.
На изборима за председника ДС, фебруара 2004. године. Борис Тадић је убедљивом већином изгласан за новог председника. На изборима за председника Србије у јуну 2004. године Борис Тадић је кандидован за председника, а у другом кругу 27. јуна успео је да победи кандидата Српске Радикалне странке Томислава Николића.
На изборима одржанима 21. јануара 2007. године, Демократска странка је учествовала у коалицији са странком Расима Љајића и освојила 64 посланичка места и 37 представника у Скупштини АП Војводине.
На изборима 2008. године ДС је заједно са G17+,СПО-ом,СДП-ом, и ЛСВ-ом у коалицији “За европску Србију” освојила 102 мандата у Скупштини Републике Србије, од чега је Демократска странка добила 64, као и 57 у Скупштини АП Војводине.

Профили странака: Српска напредна странка

srpska napredna stranka 300x179 Srpska napredna stranka
Пун назив странке: Српска напредна странка
Скраћени назив: СНС
Председник странке: Томислав Николић
Заменик председника: Александар Вучић
Оснивач странке: Томислав Николић
Датум оснивања: 10. октобар 2008. године
Боје: црвено – плаве
Званични web сајт: http://www.sns.org.rs
Програм странке: линк
Статут странке: линк
Српска напредна странка је настала у септембру 2008. године прво као посланички клуб Скупштине Србије (Напред Србијо) у коме се нашло 17 посланика који су након тога избачени из Српске радикалне странке, а затим и као странка, коју је Томислав Николић и званично регистровао 10. октобра 2011. године.
Лидер Српска напредне странке, Томислав Николић, је од одласка у Хаг Војислава Шешеља био прво човек Српске радикалне странке. На председничким изборима 2004. и 2008. Николић је оба пута изгубио у другом кругу избора од Бориса Тадића. Након избора, Томислав Николић је у јавности изашао са изјавом да ће гласати за “Споразум о стабилазацији и придруживању Европској унији” што је изазвало незадовољство код Војислава Шешеља и његових присталица.
Николић је 05. септембра 2008. године поднео оставку на место заменика председника СРС-а и основао посланички клуб “Напред, Србијо” заједно са Александром Вучићем, бившим секретаром СРС-а и бившим генералом Божидаром Делићем. 10. октобра 2008. године Николић региструје Српску напреду странку, а 21. октобра исте године одржана је и оснивачка скупштина у Центру “Сава”.

недеља, 27. новембар 2011.

Профили странака: Српска радикална странка

srpska radikalna stranka srs Srpska radikalna stranka
Пун назив странке: Српска радикална странка
Скраћени назив: СРС
Председник странке: Војислав Шешељ
Председник извршног одбора: Драган Тодоровић
Потпредседници:
Зоран Красић
Драган Тодоровић
Милорад Мирчић
Гордана Поп Лазић
Александар Мартиновић
Оснивач странке: Војислав Шешељ
Датум оснивања: 23. фебруар 1991. године
Боје: плава
Званични web сајт: http://srpskaradikalnastranka.org.rs/
Српска радикална странка је настала из Српског слободарског покрета, основаног 06. јануара 1990. године док је оснивачка скупштина одржана 23. јануара 1990. године. 14. марта 1990. године овој организацији се придружила група дисидената из странке Српска народна обнова, чиј и су чланови касније формирали Српски покрет обнове, за чијег је председника изабран Вук Драшковић.
Неслагање Вука Драшковића и Војислава Шешеља је довело до формирање Српског четничког покрета на челу са Војиславом Шешељом.
23. фебруара 1991. године овај покрет се уједињује са Народном радикалном странком, коју је предводио Томислав Николић, а новооснована странка добија име Српска радикална странка.
Најзначајнији орган ове странке је отаџбински конгрес који се одржава на сваке четири године. Делегати конгреса бирају председника, заменика председника и остале чланове конгреса. Конгрес одлучује о статуту, плановима странке, као и деловању у планираном периоду. Централна отаџбинска управа је сачињена од 101 члана, изабраних од стране конгреса.
Председник Централне отаџбинске управе је др Војислав Шешељ, а њени потпредседници су Зоран Красић, Драган Тодоровић, Милорад Мирчић, Гордана Поп Лазић и Александар Мартиновић. Председник извршног одбора Српске радикалне странке је Драган Тодоровић.

Профили странака: Демократска странка Србије

demokratska stranka srbije Demokratska stranka Srbije
Пун назив странке: Демократска странка Србије
Скраћени назив: ДСС
Председник странке: Војислав Коштуница
Председник извршног одбора: Милован Милошевић
Оснивач странке: Војислав Коштуница
Датум оснивања: 05. децембар 1992. године
Боје: плава
Званични web сајт: http://dss.rs/

Ново доба

У касну јесен 1989. Војислав Коштуница, Коста Чавошки, Борислав Пекић, Душан Вукајловић и Марко Јанковић, са још неколицином интелектуалаца, међу којима су били и Драгољуб Мићуновић и Зоран Ђинђић, стварају Оснивачки одбор нове Демократске странке. У одбор су ушли и Милован Данојлић, Миодраг Перишић, Гојко Ђого, Владимир Глигоров, Слободан Инић и Радослав Стојановић. Написано је Писмо о намерама, прве активности на окупљању чланства предузете су у јануару 1990, а Оснивачка скупштина одржана је 3. фебруара у београдском Дому омладине. Година 1990. протекла је у борби за расписивање првих вишестраначких парламентарних избора од доласка комуниста на власт. После мучног оклевања режима, после пребијања политичких активиста и грађана (Борислав Пекић је обзнанио да му је полиција нанела исту повреду као батинаши из 1948. године), избори су расписани за децембар, и странка је на њима освојила седам посланичких мандата.
По окончању демонстрација од 9. марта 1991. и суровог обрачуна режима са демонстрантима испољиле су се, унутар тадашње Демократске странке, знатне програмске и тактичке разлике, које су изазвале озбиљну кризу. У странци су се створила два крила. Крило из којег ће настати Демократска странка Србије сматрало је да не може бити никакве колаборације са постојећим режимом, да национални проблем у тадашњој Југославији заиста постоји и да се он не може објаснити само манипулацијом локалних националних бирократија. Баш зато што се Милошевићев режим лажно представљао као једини легитимни заступник српских интереса, тим интересима вешто манипулишући, било је очигледно да се према националном питању у Југославији и положају српског народа мора заузети јасан став. Српско питање у Југославији није било ни питање политичке демократије ни економске равноправности, него питање националног опстанка српског народа.
Томе насупрот, друго крило Демократске странке заваравало се да се са режимом могу постићи краткорочни споразуми и да се на тај начин режим може изнутра демократизовати. За ово крило национално питање практично није постојало, или се сводило на тезу о посебној одговорности српске нације, као највеће, за очување Југославије.
ДЕПОС Резултати избора одржаних у децембру 1990. године показали су да је за промену режима неопходна ближа сарадња опозиционих странака. Сматрало се да се та сарадња може боље одвијати кроз конкретне институционалне форме и, после низа састанака представника опозиционих политичких странака, неполитичких удружења и јавних радника, углавном припадника бивших дисидентских покрета, у пролеће 1992. основан је Демократски покрет Србије (ДЕПОС).
Повратак себи Крило Демократске странке за ДЕПОС издвојило се као посебна група и 26. јула 1992. формирало Демократску странку Србије. За председника ДСС на оснивачкој скупштини изабран је Војислав Коштуница. У то време, већина општинских одбора Демократске странке приступила је Демократској странци Србије. Поред демократа за ДЕПОС, странци су приступили неки чланови других, мањих политичких странака, и многи који до тада нису припадали ниједној политичкој партији. Своју прву редовну скупштину ДСС је одржала 5. децембра 1992. године. Поред оснивачког манифеста, на скупштини су усвојени Програм и Статут странке, а привремени страначки органи замењени су изабранима.
Избори ‘92 Странка је у оквиру ДЕПОС-а учествовала на републичким парламентарним изборима у децембру 1992. и освојила 18 посланичких места. После повлачења нестраначких посланика ДЕПОС-а из републичке скупштине, број посланика ДСС попео се на 20. На савезним изборима странка није учествовала. Одборници ДСС формирали су, у заједници са другим опозиционим партијама, одборничку већину у више општина. Исти узрок који је изазвао кризу у Демократској странци – различит однос према власти и националном проблему – проузроковао је кризу и у ДЕПОС-у, и ДСС се из ове коалиције повукла средином 1993. године.
Избори ‘93 На парламентарне изборе у Србији у зиму 1993. странка је изашла самостално и освојила седам посланичких места. Приликом гласања за представнике Републике Србије у Већу република Савезне скупштине, због гласачке машине режима и тек декларативно опозиционих странака, једино посланици ДСС нису добили довољан број гласова, тако да странка није имала своје посланике у Савезној скупштини.
На парламентарне изборе за Савезну скупштину 1996. странка је изашла у техничкој коалицији „Заједно“ и освојила четири мандата. На изборе за локалне органе власти у неколико општина изашла је самостално, а у осталима у оквиру коалиције „Заједно“. На тим локалним изборима ДСС је освојила већи број одборничких мандата и учествовала у власти у неким општинама. Републичке изборе 1997. Демократска странка Србије је бојкотовала због изузетно погоршаних изборних услова.
На председничким, савезним и локалним изборима 24. септембра 2000. странка је наступила у оквиру Демократске опозиције Србије (ДОС). На овим изборима Војислав Коштуница изабран је за председника СР Југославије, а ДСС је освојила десет мандата у Савезној скупштини. У пет општина у Србији чланови наше странке изабрани су за председнике скупштина општина, а у свим општинама где је ДОС освојио већину чланови ДСС учествују у локалним органима власти.
На изборе за Народну скупштину Србије у децембру 2000. странка је такође изашла у оквиру коалиције ДОС и припало јој је 45 мандата. Све до августа 2001. ДСС је имала представнике у Влади Републике Србије. Но пошто је њихов утицај на политику владе био онемогућен превлашћу других чинилаца, странка је објавила да иступа из кабинета са чијом се политиком умногоме не слаже, и са којим не жели да дели одговорност за сумњиве радње.
На изборима за Народну скупштину Републике Србије у децембру 2003. године, Демократска странка Србије освојила је 53 посланичка мандата. Влада Републике Србије у којој је председник наше странке изабран за председника, а наша странка чини окосницу те Владе, изабрана је почетком марта 2004. године.
Након проглашења Устава 8. новембра 2006. године,  одржани су избори  21 јануара 2007. године  на којима је  Демократска странка Србије освојила  33 мандата.
После једностраног проглашења независности Косова 17. фебруара 2008. године и међународног признања од појединих чланица Европске уније,  Влада Србије је запала у дубоку кризу.   Демократска странка Србије сматрала је  да не може бити наставка преговора са ЕУ све док она јасно не саопшти да подржава територијални интегритет Србије. Исте године Коштуница је затражио расписивање ванредних скупштинских избора који су  одржани  11. маја, на њима је Демократска странка Србије освојила 20 посланичких места и прешла у опозицију.
Демократска странка Србије одржала је до сада десет редовних изборних скупштина: 5. децембра 1992, 25. и 26. јуна 1994. године, 29. и 30. јуна 1996, 27. јуна 1998, 24. јуна 2000, 26. маја 2001, 15. јуна 2003, 5. јуна 2005 , 14. октобра 2007.  и 14. фебруара 2010.године.
На последњој изборној скупштини  под слоганом „Народ хоће промене“ Војислав Коштуница поново је изабран за председника странке, а за  потпредседнике странке  изабрани су  Драган Јочић, Александар Поповић, Милош Алигрудић, Слободан Самарџић, Ненад Поповић, Мирослав Петковић , Милица Радовић и Милош Јовановић.

уторак, 26. јул 2011.

Блог о политици у Смедеревској Паланци

Ово је блог на коме ће се разматрати најопштија питања везана за политички живот у Смедеревској Паланци. Сарадници на овом блогу могу да буду све политичке партије, синдикати, групе грађана и удружења које се акредитују (представе стварним подацима), које имају налог отворен на Гуглу и које желе да на овај начин учествују у политичком животу Смедеревске Паланке. 
За прилоге одговорност сносе сарадници. Сви прилози који не задовољавају уобичајене стандарде у јавној комуникацији биће обрисани  а акредитација за сарадњу суспендована. Линк за попуњавање акредитационог упитника је следећи.
Грађани могу да коментаришу прилоге на овом блогу или на Фејсбук каналима (Фејсбук профил и Фејсбук страна "Паланка на вези" и "Избори 2012.") пројекта "Паланка на вези". 
Дозвољене су све теме које не ремете уобичајене стандарде јавне комуникације у Србији.
Овај блог је посебно користан политичким странкама за публиковање саопштења за јавност имајући у виду да канале за редистрибуцију прилога прати више од 4000 људи. Такође је користан и синдикатима, удружењима и групама које желе да јавно изнесу став о некој теми од значаја за побољшање живота у Смедеревској Паланци.
Дозвољени су прилози искључиво на српском језику и писани ћирилицом. Непридржавање реченог аутоматски значи суспензију акредитације за сарадњу.
Такође је обавезно да сваки прилог буде праћен барем једном сликом (лого, фотографија са активности, итд.) имајући у виду значај графике у публиковању прилога на интернету.
Ушли смо у изборну годину и пожељно је да се акредитујете што пре јер процес провере података из акредитационе пријаве може да потраје. Уношење нетачних података значи неприхватање сарадње.
Контакт епошта palankaonline@gmail.com а телефон администратора је 064/1904460 (тражити Милана).
Одлуку о прихватању или неприхватању акредитације  доноси уредник и она је коначна.
Због техничких ограничења рок за поступање по захтеву је 10 дана. Комуникација је искључиво електронском поштом и путем мобилног телефона.
Добродошли.

Паланка на вези - Google+ Posts

Листа блогова Паланка на вези