Бирачке стратегије или како да инвестирамо свој глас

Предизборна кампања је при крају а бирачи ће имати два дана да размисле о инвестирању свог гласа на неколико листића: за председника Србије, за Народну скупштину и на локалном нивоу за нови сазив скупштина општина (у градовима се бира и градоначелник али нећу о томе овом приликом). Понуда је прилично богата па имамо 12 кандидата за председника Србије, 18 листи за Народну скупштину и десетак листи на локалном нивоу (у Смедеревској Паланци је 12 листи. Кампања је према некима била прљава мада мислим да је била веома чиста у смислу да је много прљавог политичког веша испливало на површину што значи да су странке водиле рачуна о политичкој хигијени да не бисмо били изненађени политичком нехигијеном после избора. Очигледно је да политичари који су владали и господарили нашим судбинама не могу да се похвале неком завидном политичком хигијеном и да би смо вероватно требали да се придржавамо енглеске пословице "Политичари су као доњи веш - с времена на време треба да се промене", а избори су прави тренутак да политичарима покажемо да је политичка хигијена важна и да грађани могу да их мењају (можда не сваки дан али једном у четири године није на одмет а богме ни политичко купање није наодмет с времена на време  - вала осећали су се политичким чулом мириса). Имајући у виду речено намећу се и неке бирачке стратегије које зависе од тога какво је наше опште расположење да инвестирамо свој глас. Ако добро инвестирамо глас ето нама бољитка а ако лоше инвестирамо глас ето нама главобоље. Из тих разлога поделићемо гласаче у неколико група: 

• Задовољни бирачи, људима којима је ово најбољи од свих система, стално им је све боље, у протекле четири године купили су стан, нови ауто и рате за кредит без проблема сервисирају а још им остане за летовање (у иностранству или у неком луксузном одмаралишту у Србији) и још понеки луксуз. 
• Делимично задовољне бираче којима није тако лоше имају посао (не превише тежак), жена има посао, деца иду у школу, стан и кола имају (додуше из неких ранијих времена), могу себи да приуште летовање негде у Србији (али не и у иностранству), нову гардеробу (али не сваке сезоне), повремено излазе у град да попију пиће са пријатељима и слично
• Незадовољне бираче који углавном немају стан или су га купили па муку муче да га отплаћују (а ако имају стан све им је теже да га одржавају и плаћају комуналије) и сваким даним је све теже, на летовања су заборавили, срећни су ако успеју да купе било какву квалитетнију гардеробу, и стално су у потрази за неким додатним послом, један од супружника не ради или има слабо плаћено радно место, деца ће се са муком ишколовати али вероватно не на некој бољој (жељеној) школи већ на школи коју могу да плате родитељи (школарина, књиге, смештај, итд.)
• Изузетно незадовољне бираче који муку муче да обезбеде храну, месо на трпези им је ретка гозба, чули су да неки људи летују али не знају тачно шта је то, вероватно им деца у неке боље школе неће ићи а о факултету нема ни говора.
• Бирачи који си су се помирили са стањем и који су у стању летаргије, живе од данас до сутра и срећни су што имају шта да поједу, попију и где да преспавају. 

Нормално постоје и подгрупе које се преклапају али то не мења ово размишљање.

• Задовољни бирачи су већ одлучили и они ће гласати за најбољи систем од свих система, за најбољег председника од свих председника, за најбољу странку од свих странака а то су странке на власти које, како они мисле,  мудро воде Србију стазом просперитета, сталног побољшања стандарда грађана, једном речју обезбеђују рај на земљи - односно они не желе ништа да мењају јер свака промена може да угрози њихово благостање.
• Делимично задовољни бирачи су у озбиљној дилеми, изражавају сумњу у мудрост политичке елите, забрињава их то што је обећано 200 хиљада радних места пре четири године а у међувремену је 400 хиљада људи остало без посла, забрињава их то што осећају да се Косова и Метохије политичари на власти полако одричу, забринути су због тога што се за четири године Србија задужила као никада у својој историји а бележи се највећи пад индустријске производње за 12 година, такође су забринути што се стање у ЕУ погоршава а примећују да политичка елита има проблема са географијом и зна само за Запад а све више је информација да постоји и Исток и Север и Југ и да тамо није баш тако лоше већ напротив сваким даном им је све боље а ми све даље од њих. Размишљају да казне политичку елиту на власти због слабог познавања географије, због задуживања које може да доведе до тога да њихова деца немају шта да једу а богме ни да обуку и сличног.
• Незадовољни бирачи су љути и сматрају да се све лошије живи и да су политичари на власти и у опозицији одговорни (мада они на власти мало више), да нема државне стратегије развоја, да је бесомучно задуживање катастрофа за Србију, да су политичари на власти изгубили компас и да не знају где воде Србију и слично. Они су одлучили да казне све политичаре који су се изређали последњих 12 година али још не знају како да од лошег не направе горе.
• Изузетно незадовољни бирачи  ће гласати за најљуће критичаре садашње власти јер сматрају да је Србија економски, политички и морално потпуно пропала, земља без визије и економске а богме и политичке перспективе и да је Србији чврста рука неопходна да заведе дисциплину и да се прекине са продајом Косова и Метохије, са придруживањем НАТО пакту и ЕУ и сличним бедастоћама политичке елите за коју сматрају да  је корумпирана и лажљива.

Када смо ово констатовали остаје да видимо која је стратегија гласања оптимална да нам у наредном периоду буде боље.

Изборна/бирачка стратегија задовољних грађана/бирача

За задовољне грађане је јасно да ће гласати за странку у којој су већ и која им је омогућила да буду то што јесу и да имају добар живот. А пошто вероватно имају и неку функцију у странци то је додатан разлог да тако поступе. Они не желе ишта мењају и најватреније су присталице свог лидера и вредности и политике које су представљене у протекле четири године. Није им јасно да има незадовољних људи и да не виде да постоји само једна страна света (западна) једна алтернатива (ЕУ), једна одбрамбена опција (НАТО), само једна економска стратегија (продај и задужи се па то потроши јер ако они не потроше није згодно да се дели са сиротињом која би то потрошила на куповину хране и других потрепштина уместо на разне господствене ствари, нове аутомобиле, летовање у иностранству и слично). Сматрају да је свака промена опасна и да то може да угрози стабилност у друштву (а богме и у региону) која је за њих драгоцена јер само у овом најбољем систему од свих система могу да буду задовољни.

Изборна/бирачка стратегија делимично задовољних грађана/бирача

Делимично задовољни грађани су љути на задовољне грађане јер не виде да има и оних који нису потпуно (до екстазе) задовољни постојећим стањем у друштву и да им је све лошије и све је мање дана када могу да буду задовољни и они су близу одлуке да казне политичку елиту. Пошто су симпатизери неке странке на власти велике су дилеме како да пошаљу сигнал о свом незадовољству а да не трпе последице (забрањено је јавно исказивати незадовљство јер су казне оштре пошто имају неке ситне бенифиције а не желе да чачкају мечку). Овде се као оптимална бирачка стратегија намеће да мало помешају карте јер је гласање тајно па нико (чак ни жена/муж а ни деца односно родитељи) не мора да зна како је гласао. Мало беле лажи никоме неће да шкоди (причаћемо да ћемо гласати за оне за које се очекује а гласаћемо другачије да казнимо оне који су нас преварили). За лидера своје странке за кога су гласали пре четири године гласаће поново, за своју странку (за Народну скупштину) ако виде неку вајдицу (напредовање у служби или нешто у програму што им се изузетно свиђа) али да би казнили (исказали своје незадовољство) без веће штете могу да дају и некој странци мањине, или странци која је са јаким патриотским набојем или странци са политичарима који одају утисак поштених људи без обзира што су друга политичка опција. На локалном нивоу једина казна за странку у коју је веровао а која га је изневерила (јер је град у хаосу, мора да плаћа паркирање, срушен је Дом војске, а богме изграђује се и улица која је већ изграђена (сви сумњају да је реч о прању пара)) је да гласа за неку нову листу са људима који можда нису били у власти али остављају утисак поштених људи и барем се труде да нешто ураде за град. Логика је проста: ако су неспособни та листа за коју је (нада се привремено) гласао брзо ће пасти локална скупштина па ће бити расписани нови локални избори а до тада ће његова странка да се прочисти и уозбиљи.

Изборна/бирачка стратегија незадовољних грађана/бирача

Незадовољан бирач је пре свега незадовољан ако је гласао за странку на власти а у међувремену је у последње четири године доживео да знатно лошије живи, да страхује да не изгуби посао (ако га има) или уопште нема посла и не нада се да ће га скоро наћи (он/она  ли супружник), у страху је да неће моћи да ишколује децу а враћање рате за кредите се претворило у ноћну мору. Из тих разлога сигурно неће гласати за оне за које је гласао пре четири године ни на председничким, ни посланичким,  ни на локалним изборима. Гласаће за нове људе или за оне код којих је био у дилеми пре четири године па није гласао за њих а видео је да су били у праву. Гласаће за председника који оставља утисак поштеног човека који лако не мења став, за странку која је била у власти и показала се као поштена у својим ставовима и која исте није мењала претходне четири године сагласно политичким ветровима из иностранства и превасходно за странку за која зна да постоје све четири стране света и да добро може да буде и на Истоку и на Југу и на Северу. Незанемарљиво је да се због све лошијег  живота сетио како су наши преци живели и славне прошлости предака јер је прича о лепом животу који обећавају политичари фатаморгана ако се не вратимо коренима и изворним вредностима наше културе. На локалном нивоу гласаће искључиво за нове који остављају утисак поштених људи јер у Паланци само нова лица са новим идејама могу да обезбеде да ствари крену на боље.

Изборна/бирачка стратегија изузетно незадовољних грађана/бирача

Они сигурно неће гласати за  некога ко је био у власти или је близак власти. Ако су пре четири године гласали за некога из опозиције за њега ће вероватно гласати и сада али можда (вероватно улазе у обзир) и за неке нове опције које остављају утисак да су поштене и да нуде перспективу изласка из кризе. На председничким изборима неће гласати за човека који је био два пута председник а на парламентарним сигурно неће ни за једну опцију/листу из власти а богме и за оне који су подметнути од стране власти. На локалном нивоу гласаће за листу која је или била у опозицији актуелној власти мада је свестан да су сви били у неком тајном договору (кафић "У четири ока" је ради сво време) и да су мало тога урадили па ће да размисли о опцији нових који можда нису најбољи али барем тај избор може да буде шамарчина онима који су га преварили и који сматрају да су велики па по дефиницији морају људи да гласају за њих.

Ово су неке опције односно изборне стратегије. Препознајте где сте и одлучите се да ли ћете поступити као што је речено или сасвим другачије. У протекле четири године много тога се десило. Политичка елита Србије је заслужила да буде кажњена и да се освежи новим лицима које нису под диктатом крупног капитала и који неће да беспоговорно извршавају налоге из иностранства да би другима било боље ( наше грађане ко шиша јер како су бирали тако им је). На овим изборима бирајмо тако да нам буде (дугорочно) боље па макар (краткорочно) имали буру у устајалој српској политичкој баруштини како на републичком нивоу тако и на локалном.